ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ УЖИЦЕ

Превенција малигних тумора у Србији

 После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља у развоју, па и у Србији. У свету је током 2010. године од свих локализација малигних тумора приближно оболело 13,2 милиона људи и умрло 7,9 милиона особа. Процењује се да ће се број оболелих и умрлих особа од рака широм света до 2030. године готово удвостручити, а највећи број оболелих и умрлих особа ће бити у неразвијеним и слабо развијеним земљама света. У нашој земљи 2010. године је дијагностиковано преко 34.000 нових случајева малигних тумора и око 21.000 људи који су умрли од рака. Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања и умирања од малигних болести у Европи.

У Србији се бележи релативно висока стопа оболевања и умирања од малигних болести, као и висока учесталост фактора ризика. У периоду од 2001. до 2010. године, забележен је пораст стопа оболевања од свих локализација рака за 17% и умирања за 21%. Код мушкараца, стопа оболевања је порасла за готово 19% и стопа умирања за 23%, док је код жена стопа оболевања порасла приближно за 15% и стопа умирања за 20%.

Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини, највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, грлићу материце, плућима, телу материце и желуцу.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су малигна локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно, трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Годишње у Србији од рака бронха и плућа у просеку оболи 5200 и умре 4600 особа оба пола.

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. Највише стопе оболевања евидентиране су у узрасту након 45. године, а смртности након 55. године живота. У Србији од малигних тумора дојке у просеку годишње оболи 3500 и умре 1600 жена.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи, друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно, друга у оболевању и трећа по учесталости у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума у просеку сваке године оболи више од 3700 и умре 2600 људи.

Рак грлића материце, други је најчешћи малигни тумор у оболевању и четврти по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце годишње се постави код приближно 1400 жена, док више од 500 жена умре од ове врсте малигног тумора.

Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима, локализован је на простати. Од рака простате у Србији годишње приближно оболи 1500 и умре 800 мушкараца.            

Током последње деценије забележен је пораст стопа у оболевању и умирању од свих водећих локализација малигних тумора осим од рака желуца у оба пола.

У складу са Резолуцијом о превенцији и контроли рака коју је усвојила Скупштина Светске здравствене организације 2005. године, Министарство здравља Републике Србије израдило је Национални програм за борбу против рака. Овај програм представља део интегрисане акције друштва усмерене на елиминацију фактора ризика, превенцију и рано откривање малигних тумора, боље дијагностиковање, лечење и негу оболелих од рака.

У нашој земљи непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у спровођењу програма превенције и раног откривања рака из развијених земаља Европе и света, и даље представља значајан проблем. У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке биће позиване жене старости од 45 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухватиће се жене између 25 и 69 година, које ће бити позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухватиће грађане оба пола старости од 50 до 70 година, који ће једном у две године бити позивани на тестирање на скривено крварење у столици.

На приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати.

За сваки трећи случај рака одговорно је пушење дувана. Истраживања у Србији показала су да свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан пушачки стаж свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.

            Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност, повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

            Сваки 30 одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никад не конзумирају алкохол.

            Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

            Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

            Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папиллома вирусом (рака грлића материце) и Хелицобацтер пyлори (рака желуца).

            У великом броју случајева малигне болести су излечиве, уколико се открију на време. Са циљем смањења броја оболелих и умрлих од рака у нашој земљи, пре свега развијањем свести о значају превентивних прегледа који су у складу са Националним програмом за борбу против рака, Министарство здравља Републике Србије покренуло је националну кампању - Србија против рака.

Редовном посетом свом изабраном лекару, дајете себи шансу да будете бржи од болести.

 

РЕДОВАН ПРЕГЛЕД ЈЕ НАЈБОЉА ЗАШТИТА.

КАЖИ ТО СВИМА КОЈЕ ВОЛИШ!

 

Табела1. Кретање броја оболелих и стандардизованих стопа инциденције од малигних болести на подручју Златиборског округа од 1996. до 2009. године