Svakog 31. januara u Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvana, kao obavezna nacionalna kampanja iz oblasti javnog zdravlja.
Ovogodišnji slogan je: „Svakoga dana bez duvana“.
Upotreba duvanskih proizvoda u svetu i Srbiji među mladima (noviji podaci)
Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024) među adolescentima uzrasta 13-15 godina:
- Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životupušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.
- Polne razlikepokazuju nešto veću prevalencu među devojčicama (32% naspram 31% kod dečaka). Ovaj trend je prisutan u više od dve trećine zemalja, sa najvećim razlikama u Rumuniji (47% naspram 36%) i Bugarskoj (46% naspram 36%). Međutim, u nekim zemljama ovaj trend je obrnut, naročito u Gruziji (35% naspram 24%). U Srbiji 31,5% mladića i 33,3% devojaka je probalo cigarete do 15 godina.
- Trenutnu upotrebu cigareta, definisanu kao pušenje u poslednjih 30 dana, prijavljuje 18% učenika. Najveća prevalenca zabeležena je u Hrvatskoj i Mađarskoj (32%), dok je najniža na Islandu (4,2%) i u Švedskoj (8,2%). U Srbiji 24,5%mlađih od 15 godina trenutno puši. Trenutno pušenje je češće među devojčicama u više od polovine ESPAD zemalja, s najvećom razlikom u Bugarskoj (34% naspram 25%) i Rumuniji (30% naspram 22%), dok je u Srbiji 25,5% naspram 23,4%. Međutim, obrazac je obrnut u Gruziji (18% naspram 9,5%), gde dečaci češće puše.
- Svakodnevno pušenjecigareta prijavljuje 7,9% učenika iz ESPAD uzorka, sa sličnim procentima među polovima. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj i Hrvatskoj (20%), dok je najniža na Islandu (0,8%) a u Srbiji je veća od proseka (13,1% i ne razlikuje se po polu).
- U proseku, 44% učenika u ESPAD zemljama izjavljuje da su barem jednom u životu koristili elektronske cigarete, a nacionalna prevalenca varira od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj a u Srbiji je 53,7%.
Odvikavanje od pušenja
Odvikavanje od pušenja se može sprovoditi na nekoliko načina:
1) Bihejvioralne metode:
- Samoodvikavanje;
- Savetovališta (bihevioralni pristup):
– sa individualnim pristupom;
– sa grupnim pristupom: po petodnevnom planu (po metodu Mekfarlanda i Folkenberga) besplatno u nekim domovima zdravlja (Novi Sad, Zrenjanin“) i ZJZ Subotica ili metod „7 koraka do promene“ (po metodu Prohaska i diClemente);
– telefonski ili internet.
2) Farmakološke metode: nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion i citizin);
3) Kombinovane metode.
O merama kontrole duvana
SZO je nakon pokretanja Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO i prvih rezultata evaluacija mera koje ona predlaže, 2008. godine razvila i predložila zemljama potpisnicama konvencije paket mera svrstanih u 6 strategija, čiji akronim je poznat pod nazivom „empauer“ (MPOWER):
– Monitor – Praćenje učestalosti pušenja i preventivnih politika;
– Protect – Zaštita ljudi od duvanskog dima na javnim mestima;
– Offer – Obezbeđenje pomoći za odvikavanje od pušenja
– Warn – Upozoravanja na opasnosti od duvana putem slikovnih upozorenja na bezličnim pakovanjima duvanskih proizvoda (bez znaka robne marke) i mas-medijskih kamanja;
– Enforce – Osnaživanje zabrane reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzoristava od strane duvanske industrije;
– Raise – Povećanje poreza na duvanske proizvode.
Naša zemlja primenjuje sve grupe mera kontrole duvana ali postoje značajna područja unapređenja, naročito kada su u pitanju:
– povećanje akciza na cigarete (više efekata po smanjenje prevalencije pušenja ima ako se sprovodi nenajavljeno; povećanje cene cigareta za 10% smanjuje prevalenciju za 4-8%);
– bolja regulacija nikotinskih i nenikotinskih proizvoda za inhaliranje;
– razvoj nacionalnih kampanja za prevenciju pušenja u dovoljnom trajanju, sa vidljivošću na nacionalnim frekvencijama medija, za različite ciljne grupe;
– uvođenje potpune zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima i na otvorenim prostorima za zabavu i rekreaciju (parkovi, plaže i sl);
– uvođenje bezličnih pakovanja cigareta (bez robnog znaka);
– bolja kontrola zabrane prodaje maloletnicima;
– bolja kontrola zabrane pušenja na javnim mestima;
– bolja kontrola zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda i zabrane promocije i sponzorstava od strane duvanske industrije;
– bolje regulisanje zabrane direktnog i indirektnog reklamiranja duvanskih proizvoda na društvenim medijima i zabrane njihove promocije na zabavnim i kulturnim manifestacijama, filmu, pozorištu i sl;
– obezbeđenje savetovanja u svim domovima zdravlja i besplatne farmakoterapije za odvikavanje od pušenja.
IZVOR:Institut za javno zdravlje Vojvodine – Novi Sad
Duvan je opasan po zdravlje u svakom obliku. I pored prisutne svesti o zdravstvenim rizicima njegove upotrebe i primene brojnih mera kontrole duvana, zabrinjavajuća je činjenica velike rasprostranjenosti u celom svetu. Tako, epidemija upotrebe duvana predstavlja jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojom se svet ikada suočio.
Svake godine osam miliona ljudi u svetu umre od bolesti izazvanih upotrebom duvana, od čega su 1,2 miliona osoba nepušači izloženi duvanskom dimu u svojoj životnoj ili radnoj sredini. Sa skoro 32% pušača u populaciji odraslih, naša zemlja neslavno prednjači kada je reč o Evropi, ali i u svetskim okvirima. U Srbiji svake godine 15.000 ljudi prevremeno umre zbog posledica pušenja.
Donošenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu 2010. godine okrenulo je pažnju javnosti na problem upotrebe duvana u Srbiji i na pravo nepušača, kojih je ipak više, da budu u okruženju bez duvanskog dima i dovelo, bar donekle, do „denormalizacije pušenja“. Primenom ovog zakona značajno je smanjena izloženost duvanskom dimu na radnim mestima. Potpuna zabrana pušenja u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama je naročito bitna jer šalje poruku mladima i celokupnom stanovništvu. Na žalost, zakonom nije bila predviđena kompletna zabrana pušenja u ugostiteljskom sektoru, tako da je danas Srbija jedina država u Evropi koja još uvek dozvoljava pušenje u ugostiteljskim objektima.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbje iz 2019. godine, svaki četvrti pušač (24,3%) je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi pušač (58,6%) bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja.
Pored cigareta koje su najčešće konzumirani duvanski proizvod u Srbiji, u prethodnim godinama na tržištu su se pojavili i drugi duvanski i nikotinski proizvodi koji doprinose povećanju upotrebe duvana i nikotina.
Rezultati istraživanja sprovedenog u decembru 2023. godine pokazuju da više od trećine (37,9%) punoletnih građana Srbije starosti 18–64 godine puši, što ukazuje na neophodnost jačanja primene svih mera kontrole duvana.
- Najveći procenat svakodnevnih pušača (40,6%) u 2023. godini je u starosnoj grupi 35–44 godine.
- Među svakodnevnim pušačima najveći procenat (36,6%) čine osobe sa srednjim obrazovanjem, a najmanji (29,7%) osobe sa višim i visokim obrazovanjem.
- Među povremenim i svakodnevnim pušačima najviše je onih koji popuše 11 do 20 cigareta u toku dana. Muškarci u većem procentu (24,7%) puše više od kutije cigareta dnevno u odnosu na žene (11,5%).
- U Srbiji nešto više od polovine (59,4%) pušača još uvek ne razmišlja o tome da prestane da puši, što ukazuje na potrebu intenziviranja aktivnosti i programa koji imaju za cilj osnaživanje i motivisanje pušača za prestanak pušenja.
- Najznačajniji faktori prilikom izbora cigareta su najpre ukus duvana i cena, s tim da je ukus duvana presudni faktor prilikom izbora cigareta od strane pušača iz mlađih uzrasnih kategorija, dok je u starosnoj kategoriji 55–64 godine presudan faktor cena. Ovaj rezultat potvrđuje potrebu intenzivnijeg sprovođenja preporučenih mera za kontrolu duvana Svetske zdravstvene organizacije u koje spada i povećanje cena duvana i duvanskih proizvoda.
- Elektronsku cigaretu je barem jednom tokom života probalo 18,4% odraslog stanovništva uzrasta 18–64 godine. U najvećem procentu elektronske cigarete su bar jednom probale (25,7%) i koriste (3,7%) osobe starosti 18–24 godine. Korišćenje elektronskih cigareta kod najvećeg udela (70,9%) onih koji su probali elektronske cigarete nije imalo nikakvog uticaja na njihove pušačke navike.
- Najmanje jednom tokom života nargile je pušila jedna desetina (10,6%) odraslog stanovništva Srbije. U najvećem procentu (17,9%) nargile su pušili mladi uzrasta 18–24 godine.
- Više od tri četvrtine građana Srbije starosti 18–64 godine koji su posetili neko od mesta za izlazak je tom prilikom bilo izloženo duvanskom dimu (85,5%), a skoro polovina zaposlenih (43,7%) izjavljuje da je izložena duvanskom dimu i na poslu uprkos zabrani pušenja na radnom mestu. Ovi podaci ukazuju na neophodnost jačanja i unapređenja primene Zakona o zaštiti stanovištva od duvanskog dima.