Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
„SAČUVAJTE SVOJE ZDRAVLJE”
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se i ove godine u Srbiji od 19. do 25. januara.
Cilj obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice je promocija značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije, kako mera primarne prevencije (promocija zdravog stila života, odgovornog seksualnog ponašanja i HPV imunizacija), tako i mera sekundarne prevencije (ranog otkrivanja karcinoma grlića materice putem Papanikolau testa i redovnim posetama ginekologu).
Osnovna poruka svim ženama bila bi da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. Žene treba da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da u toku godine odvoje samo jedan dan kada će posetiti svog lekara – ginekologa i obaviti preventivni pregled.
Da bi se rak grlića materice mogao sprečiti i blagovremeno lečiti, neophodno je uraditi sledeće:
- Vakcinisati se protiv HPV-a u uzrastu 9-19 godina;
- Znati gde pronaći podršku i dodatne informacije– imati izabranog ginekologa;
- Uraditi skrining grlića materice (od 25 do 64 godine, 1 godišnje ili ređe ako ginekolog odredi);
- Poznavati simptome raka grlića materice (najčešće je to krvarenje između ciklusa ili nakon prestanka ciklusa; osećaj tegoba u donjem trbuhu) i
- Pridržavati se zdravog stila života.
Mnogi ljudi još uvek ne znaju za mere prevencije raka grlića materice. Iskoristite ovu nedelju da što većem broju ljudi širite tačne informacije o ovom oboljenju i merama prevencije, a prve svega o značaju HPV imunizacije i Papanikolau testa sa detaljnim ginekološkim pregledom.
Podaci o obolevanju i umiranju od raka grlića materice u Srbiji i Zlatiborskom okrugu
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2022. godine u Srbiji je registrovano 1.060 novoobolelih žena od raka grlića materice, od toga 135 u Zlatiborskom okrugu. Iste godine 404 žena je umrlo u Srbiji od ovog uzroka, od toga 16 u Zlatiborskom okrugu. Standardizovana stopa incidencije na 100.000 žena od raka grlića materice u Zlatiborskom okrugu (23.5) je veća nego prosečna u Republici Srbiji (19.1).
Rak grlića materice se češće javlja nakon 35. godine života. Najveći broj obolelih registruje se kod žena uzrasta od 55 do 59 godina. Rizik od smrtnog ishoda raste posle 50. godine, a najveći je kod žena starijih od 70 godina. Ohrabruje podatak da je u poslednjoj deceniji zabeležen pad mortaliteta od preko 12%, kao rezultat preventivnih mera, unapređene dijagnostike i pravovremenog lečenja.
U Srbiji se od juna 2022. godine sprovodi besplatna preporučena vakcinacija devetovalentnom HPV vakcinom za decu i mlade uzrasta od 9 do 19 godina, a od aprila 2024. godine i za studente uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Zaključno sa 31.12.2025. godine protiv HPV-a je u potpunosti vakcinisano 26854 dece uzrasta od 9 do 14 godina, kao i 18760 adolescenata uzrasta od 15 do 19 godina i 4666 studenata uzrasta od 19 do 26 godina.
Organizovani skrining raka grlića materice u Srbiji se sprovodi od 2012. godine i podrazumeva redovne ginekološke preglede sa PAP testom za žene uzrasta od 25 do 64 godine. U 2024. godini rezultati iz 52 doma zdravlja pokazuju da je pregledano 62.455 žena, od kojih je 3389 sa pozitivnim nalazom upućeno na dalju dijagnostiku. U toku je druga godina petog ciklusa organizovanog skrininga raka grlića materice. Pored toga, sve veću ulogu ima i HPV testiranje, kao osetljivija metoda ranog otkrivanja infekcije.
HPV IMUNIZACIJA
Na teritoriji Republike Srbije, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je omogućio besplatnu vakcinaciju devojčica/devojaka i dečaka/mladića starosti od 9 do 19 godina devetovalentnom HPV vakcinom:
- Preporučena vakcina je protiv oboljenja koja izaziva humani papiloma virus (HPV).
- HPV vakcina prevenira (sprečava) infekciju određenim visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV).
- HPV vakcina je bezbedna, efikasna i štiti od većine karcinoma uzrokovanih HPV-om i genitalnih kondiloma (bradavica).
HPV infekcija može perzistirati (dugo trajati) i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih teškoća. Zdravstveni problemi uzrokovani HPV infekcijom uključuju:
- Genitalne kondilome(bradavice u predelu genitalija)
- Karcinom cerviksa(grlić materice kod žena)
- Orofaringealni karcinom(karcinom usne duplje i ždrela uključujući bazu jezika i tonzile/krajnike) kod oba pola
- Karcinom anusa kod oba pola
- Karcinom vulve i vagine kod žena
- Karcinom penisa kod muškaraca.
Deca uzrasta od navršenih 9 do 19 godina života bi trebalo da prime vakcinu, prema uputstvu proizvođača. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije.
Kako bi HPV vakcina bila efikasna, mora se primiti pre izlaganja HPV-u, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Nema razloga da se čeka da tinejdžeri stupe u seksualne odnose, pa da im se tada ponudi imunizacija HPV vakcinom. Deca u predtinejdžerskom periodu mogu primiti sve tri doze HPV vakcine mnogo pre nego što stupe u bilo koju vrstu seksualnog odnosa i time se izlože virusu. Takođe, HPV vakcina izaziva bolji imuni odgovor kod dece u predtinejdžerskom periodu nego kod starijih tinejdžera i mladih žena.
Čak i kada je neko već imao seksualne odnose može da primi HPV vakcinu, jer HPV može da se prenese i samo trljanjem kože o kožu ili sluzokožu. Kako HPV infekcija obično nastaje brzo nakon što osoba prvi put stupi u seksualne odnose, ona ne mora biti izložena svim tipovima HPV-a koji su sadržani u vakcini i vakcinacijom će dobiti zaštitu od infekcije onim HPV kojima nije bila izložena (delimična zaštita).
Kada su dečaci vakcinisani, oni imaju manje mogućnosti da prenesu HPV infekciju svojim partnerkama(ima). Ova vakcina pomaže u prevenciji infekcije vrstama HPV-a koji mogu uzrokovati karcinom usne duplje, ždrela, penisa i anusa. Vakcina, takođe, prevenira pojavu genitalnih kondiloma.
Od 2025. godine u svetu postoji 8 licenciranih HPV vakcina, od kojih je pet dobilo prethodnu kvalifikaciju SZO i dostupne su globalno. Sve one štite od visokorizičnih tipova HPV-a 16 i 18, koji uzrokuju ~76% slučajeva raka grlića materice. U našoj zemlji besplatno je dostupna devetovalentna vakcina.
Kako deluje HPV vakcina?
HPV vakcina funkcioniše izuzetno dobro. Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100% zaštite od prekanceroznih lezija, a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima koji se nalaze u vakcini. U periodu od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se redukcija HPV infekcija od 56% kod tinejdžerki u SAD. Istraživanja takođe pokazuju smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U drugim zemljama kao što je npr. Australija, gde je pokrivenost HPV vakcinacijom veća, došlo je do redukcije broja slučajeva prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena. Takođe, pojava genitalnih kondiloma je značajno smanjena kod mladih žena i muškaraca u Australiji od kako je počela da se primenjuje HPV vakcina.
Koliko traje zaštita HPV vakcinom?
Zaštita HPV vakcinom je dugotrajna. Podaci dobijeni na osnovu kliničkih studija i ispitivanja koja su u toku ukazuju da zaštita traje najmanje 15 godina i pritom ne gubi na efikasnosti. Nisu zabeleženi podaci o tome da se zaštita nastala nakon vakcinacije vremenom gubi.
Da li je nakon vakcinacije potrebna revakcinacija?
Trenutno su na snazi dve šeme po kojoj se primenjuju dve doze u uzrastu od 9 do 13 godina, odnosno tri doze vakcine (od navršenih 14 godina) u periodu od šest meseci. Kasnija revakcinacija se ne preporučuje. Kao i sve vakcine, primena HPV vakcine se kontinuirano prati kako bi se potvrdila njena bezbednost i efikasnost. Ukoliko zaštita HPV vakcinom ne potraje onoliko dugo koliko bi trebalo, onda će se izvršiti evaluacija podataka i doneti odluka o primeni buster doze (revakcinacija).
Da li je potrebno da se sa vakcinacijom krene ispočetka ukoliko je proteklo više vremena između primene doza (između dve doze) nego što je predviđeno?
Ako se vakcina daje u dvodoznom režimu, druga doza se daje najranije nakon 6 meseci, a najkasnije nakon 24 meseca. Preporuka je da se sve tri doze HPV vakcine prime u periodu od šest meseci; druga doza se daje jedan ili dva meseca nakon prve, a treću dozu treba dati šest meseci nakon prve doze. U svakom slučaju, ukoliko se desi da između dve doze protekne duži period od predviđenog, nije potrebno da se krene sa vakcinacijom ispočetka. Čak i ako su prošli meseci ili godine od poslednje doze, vakcinaciju treba kompletirati nedostajućim dozama.
Rano otkrivanje, dijagnoza i lečenje raka grlića materice
Rak grlića materice može se izlečiti ako se dijagnostikuje i leči u ranoj fazi bolesti. Prepoznavanje simptoma i traženje medicinskog saveta radi rešavanja bilo kakvih nedoumica je ključni korak. Žene treba da se konsultuju sa zdravstvenim radnikom ako primete:
- neobično krvarenje između menstruacija, nakon menopauze ili nakon seksualnog odnosa
- povećan ili neprijatan miris vaginalnog iscetka
- simptome poput upornog bola u leđima, nogama ili karlici
- gubitak težine, umor i gubitak apetita
- vaginalna nelagodnost
- otok u nogama.
Kliničke procene i dijagnostički testovi su neophodni za potvrđivanje raka grlića materice. Nakon toga obično sledi upućivanje na lečenje, koje može uključivati hirurgiju, radioterapiju i hemoterapiju, kao i palijativnu negu radi pružanja suportivne nege i upravljanja bolom.