Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa. Nedelju imunizacije je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u njeno obeležavanje Srbija se uključila od početka. Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu, u saradnji sa zemljama članicama i partnerima, u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova o neophodnosti imunizacije.
Ova dvadeset prva po redu Nedelja imunizacije obeležava se pod sloganom „Za svaku generaciju – vakcine deluju” kako bi se promovisala svest o ulozi koju imunizacija ima u prevenciji bolesti i zaštiti života, sa akcentom na neophodnost visokog obuhvata imunizacijom u svakoj zajednici, te da bi se sprečilo epidemijsko javljanje bolesti sada, ali i u budućnosti. Potrebno je širiti informacije o vakcinama i važnosti imunizacije i podsticati napore za unapređenje javnog zdravlja, stvaranjem i unapređenjem partnerstva i inicijativa sa profesionalcima i omladinskim organizacijama posvećenim promivisanju imunizacije. Održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti kao što su: dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Procenjuje se da se imunizacijom sačuva četiri miliona života godišnje. Svake godine se registruju dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina života. Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize, a broj obolelih od malih boginja, rubele, tuberkuloze, velikog kašlja, tetanusa i difterije je značajno opao.
Poziv na akciju: vaša odluka pravi razliku. Vakcinišite se
Vakcine su već dugo jedan od najmoćnijih alata u javnom zdravlju.
- Više od 200 godina vakcine štite generacije ljudi. Toliko su uspešne da su mnoge bolesti koje su nekada izazivale strah danas retke u mnogim delovima sveta.
- Vakcine su spasile više od 150 miliona života u poslednjih 50 godina– ne slučajno, već zato što su ljudi donosili odluku da zaštite sebe, svoju decu i druge. To znači šest spasenih života svakog minuta, svakog dana, tokom više od pet decenija.
- Vakcine su dokazano sredstvo prevencije teških bolesti, koje na bezbedan način svake godine štite stotine miliona ljudi. Razvijaju se kroz rigorozna naučna istraživanja, pažljivo se testiraju i kontinuirano prate u pogledu bezbednosti i efikasnosti.
- Odluke porodica da vakcinišu svoju decu, zajedno sa posvećenošću zdravstvenih radnika da dođu do svakog deteta, doprinele su povećanju preživljavanja odojčadi za 40% u poslednjih 50 godina i zaštitile desetine miliona dece od trajnih invaliditeta.
- Više dece nego ikada ranije doživi prvi rođendan, ide u školu, radi, osniva porodice i doživi starost.
Vakcine štite ljude u svakom životnom dobu
Vakcine su ključni deo očuvanja zdravlja u svim životnim fazama. Danas vakcine štite ljude tokom celog života – od detinjstva do starosti – od više od 30 infekcija i ozbiljnih bolesti.
- U ranom detinjstvuimunski sistem odojčadi i male dece još uvek se razvija, zbog čega su podložniji bolestima. Zato se većina vakcina protiv bolesti kao što su difterija, hepatitis B, morbili, zauške, poliomijelitis, pertusis, rotavirus, rubela i tetanus daje tokom prve dve godine života.
- U adolescencijisu potrebne vakcine (revakcine) za održavanje imuniteta protiv difterije, tetanusa i pertusisa, a dodatne vakcine štite od infekcija koje predstavljaju nove zdravstvene rizike, kao što su humani papiloma virus (HPV) i meningitis.
- Tokom trudnoćevakcinacija ima važnu ulogu u zaštiti i majke i bebe. Primanjem vakcina protiv respiratornog sincicijelnog virusa, gripa i COVID-19, trudnice prenose zaštitna antitela na bebu pre rođenja i pomažu da obe budu bezbedne.
- U odraslom dobuimunski sistem sa godinama prirodno slabi, što povećava rizik od teških infekcija. Vakcine štite odrasle i starije osobe od bolesti kao što su COVID-19, grip, pneumonija i herpes zoster, smanjujući rizik od teških oblika bolesti i hospitalizacije i pomažući im da duže ostanu zdravi.
- Vakcine protiv bolesti prisutnih u određenim regionima– kao što su denga, malarija i žuta groznica, kao i vakcine razvijene za suzbijanje epidemija kolere, ebole i majmunskih boginja – omogućavaju današnjim generacijama da koriste prednosti naučnih dostignuća koja ranije nisu bila dostupna.
Vaša odluka je od presudnog značaja. Vakcinišite se
- Iza svake brojke stoji čovek. Podaci o vakcinaciji nisu samo puka statistika. To su stvarni ljudi i porodice koji svesno biraju da zaštite sebe, svoju decu i zajednicu, naročito one najranjivije koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu.
- Pravo na zdravlje nije dostupno svima. Svake godine skoro 20 miliona odojčadi propusti bar jednu vakcinu, dok više od 14 miliona dece ne primi nijednu dozu, najčešće zato što im vakcine nisu dostupne. Zbog toga milioni dece ostaju nezaštićeni od opasnih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.
- Sistem počiva na poverenju. Iza svake vakcinisane osobe stoji čitav sistem koji to omogućava – lekari, naučnici, zdravstveni radnici i zdravstvene ustanove, škole, države. U samom središtu tog sistema su razgovori zasnovani na strpljenju i međusobnom poverenju.
- Tradicija koja čuva život. Postoje porodične vrednosti koje vredi prenositi: pravo je vreme da osiguramo da svaka nova generacija raste zaštićena vakcinama. Deljenjem proverenih informacija i jačanjem poverenja u vakcine možemo pomoći porodicama u donošenju najbolje odluke za svoje zdravlje.
- Pogled u budućnost. Na polovini smo puta do ostvarenja ciljeva Evropske agende imunizacije 2030. i Globalne agende imunizacije 2030. (IA2030). Zajedno možemo stvoriti svet u kome deca ne umiru od bolesti koje se mogu sprečiti, gde su mladi zaštićeni od bolesti koje ugrožavaju njihovu budućnost, a starije generacije žive duže i kvalitetnije.
- Pobeda nad bolestima je moguća. Baš kao što smo pre pola veka iskorenili velike boginje, danas smo na korak da isto učinimo i sa dečijom paralizom.
Tokom 2025. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 33.998 slučajeva morbila, što je za 75% manje u odnosu na 2024. godinu (najviše u Kirgistanu, Rusiji, Rumuniji, Kazahstanu, Tadžikistanu). U tom periodu su prijavljena 23 smrtna ishoda uzrokovana morbilima (11 u Kirgistanu, po tri u Rumuniji i Izraelu, po dva u Ukrajini i Francuskoj i po jedan u Rusiji i Holandiji). Prema zaključcima 14. sastanka Regionalne verifikacione komisije za eliminaciju morbila i rubele, zaključno sa septembrom 2025. godine na kojem je razmatrana dokumentacija iz 52 zemlje za 2024. godinu, u 32 zemlje u periodu od najmanje 36 meseci je prekinuta transmisija morbila, a u 49 transmisija rubele u Evropskom regionu SZO, dok je u 32 zabeležen prekid transmisije obe bolesti. U Srbiji se održava endemsko prisustvo morbila.
Tokom 2025. godine na teritoriji Republike Srbije registrovano je 210 slučajeva morbila (stopa incidencije 3,2 na 100.000 stanovnika). Najveći broj slučajeva registrovan je na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemija prijavljenih u prethodnoj godini u Novom Pazaru (96 slučajeva), Tutinu (70 slučajeva), gradu Beogradu (39 slučajeva), dva slučaja u Boru i po jedan slučaj u Raškoj, Sjenici i Novom Sadu. Najveći broj slučajeva (36,2%), kao i najviša uzrasno-specifična stopa incidencije registrovani su u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine. Najveći broj slučajeva je bio nevakcinisan ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.
U 2025. godini u Republici Srbiji prijavljeno je 18 slučajeva velikog kašlja, pri čemu je registrovana stopa incidencije od 0,27 na 100.000 stanovnika. Broj slučajeva znatno je niži u odnosu na prethodne dve godine, s obzirom na to da je 2023. godine bio prijavljen 1421 slučaj (stopa incidencije 21,3 na 100.000), a 2024. godine 1683 slučaja velikog kašlja (stopa incidencije 25,4 na 100.000 stanovnika). Tokom 2025. godine nije bilo prijavljenih smrtnih ishoda uzrokovanih velikim kašljem, za razliku od prethodne dve godine kada su prijavljena po tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca.
Postignuti obuhvat primarnom vakcinacijom i revakcinacijom tokom 2025. godine u Republici Srbiji niži je od obuhvata postignutog tokom 2024. godine, kada je u pitanju većina vakcina koje su predviđene Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta, izuzev obuhvata drugom revakcinacijom kombinovanom četvorovalentnom vakcinom, trećom revakcinacijom protiv difterije i tetanusa, kao i revakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubele koji beleže slične vrednosti kao u prethodnoj godini.
Imajući u vidu navedeno neophodna je hitna reakcija svih učesnika u sistemu imunizacije u cilju vakcinacije nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, odnosno dostizanja ciljnih vrednosti obuhvata svim vakcinama.
- Vakcine su zaštitile zdravlje generacija u prošlosti i štite zdravlje sadašnjih generacija.
- Vakcinacija je značajna u svim uzrasnim dobima. Nacionalni kalendari imunizacije treba da se zasnivaju na najadekvatnijem imunskom odgovoru na vakcine vezanom za uzrast odnosno zaštiti u uzrastu kada je najveći rizik od obolevanja od teških formi bolesti i komplikacija.
- Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
- Svaki roditelj ima ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše.
- Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
- Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
- Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javnozdravstvene izazove, a obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema.
I ne zaboravimo da se uspesi vakcinacije drugačije prepoznaju: „Najveći uspesi su oni koje ne vidimo… Svi oni ljudi koji nisu patili ili stradali od bolesti koje su se mogle sprečiti”.