BOLEST SRCA MOŽE BITI NEPRIMETNA:
NE PROPUSTITE NIŠTA

KARDIOVASKULARNE BOLESTI  ODNOSE MILIONE ŽIVOTA ŠIROM SVETA

Svake godine na Svetski dan srca (29. septembra), Svetska federacija za srce okuplja svoju globalnu mrežu članova kako bi se ujedinila i podigla svest o kardiovaskularnim bolestima (KVB).

KARDIOVASKULARNE BOLESTI (KVB) SU UBICA BROJ JEDAN U SVETU, UZROKUJUĆI PREKO 20,5 MILIONA SMRTNIH SLUČAJEVA GODIŠNJE.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) pogađaju srce ili krvne sudove (vene i arterije). Više ljudi umire od KVB širom sveta nego od bilo kog drugog uzroka: preko 20,5 miliona svake godine. Od ovih smrtnih slučajeva, 85% je posledica koronarnih bolesti srca (npr. srčanih udara) i cerebrovaskularnih bolesti (npr. moždanih udara) i uglavnom pogađaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

NE PROPUSTITE NIJEDAN RITAM

U 2026. godini, Svetska federacija za srce nastavlja zamah kampanje „Ne propustite ništa“, podižući svest o ubici broj jedan u svetu i ističući važnost prepoznavanja znakova i simptoma kardiovaskularnih bolesti.

KOJI SU SIMPTOMI KARDIOVASKULARNIH BOLESTI?

Često ne postoje osnovni simptomi  kardiovaskularnih bolesti , a prvi znak može biti srčani udar ili moždani udar.

Simptomi kardiovaskularnih bolesti variraju u zavisnosti od toga koje stanje imate i mogu uključivati:

• Bol u grudima, stezanje u grudima, pritisak u grudima i nelagodnost u grudima
• Bol, slabost ili utrnulost u nogama i/ili rukama
• Bol ili nelagodnost u rukama, vratu, ramenu, vilici i leđima
• Kratak dah
• Lako se umara tokom vežbanja ili aktivnosti
• Promene u vašem srčanom ritmu
• Veoma brz ili spor otkucaj srca, palpitacije ili treperenje u grudima
• Vrtoglavica, nesvestica ili ošamućenost
• Slabost ili umor
• Oticanje ruku, nogu, zglobova ili stopala
• Groznica
• Osip na koži ili neobične mrlje
• Suv ili uporni kašalj

Simptomi srčanog udara kod muškaraca su intenzivan bol u grudima, bol u levoj ruci ili vilici i otežano disanje.

Žene  mogu imati neke od istih simptoma, ali njihov bol može biti rasprostranjeniji, šireći se na ramena, vrat, ruke, stomak i leđa. Žene mogu osećati bol koji više podseća na loše varenje i bol možda nije konstantan. Možda ne postoji bol, već neobjašnjiva anksioznost, mučnina, vrtoglavica, palpitacije i hladan znoj. Srčanim udarima kod žena može prethoditi neobjašnjiv umor. Žene takođe imaju tendenciju da imaju teže prve srčane udare koji češće dovode do smrti, u poređenju sa muškarcima.

Ako osetite bol u grudima, kratak dah i/ili nesvesticu, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Uvek treba da pozovete broj za hitne slučajeve u svojoj zemlji ako mislite da imate srčani udar.

Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčana oboljenja, lakše se leče kada se otkriju rano. Ako ste zabrinuti za zdravlje svog srca, razgovarajte sa svojim lekarom o koracima koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od srčanih oboljenja, posebno ako imate porodičnu istoriju srčanih oboljenja.

KAKO SPREČAVATE KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Postoji mnogo  faktora rizika  povezanih sa srčanim oboljenjima i moždanim udarom. Neki faktori rizika, poput porodične istorije, ne mogu se promeniti, dok se drugi faktori rizika, poput visokog krvnog pritiska, mogu promeniti promenama načina života i lečenjem. Milioni ljudi širom sveta se bore da kontrolišu faktore rizika koji dovode do kardiovaskularnih bolesti, a mnogi drugi ostaju nesvesni da su u visokom riziku.

Najvažniji faktori rizika u ponašanju za srčana oboljenja i moždani udar su  nezdrava ishrana ,  fizička neaktivnost ,  upotreba duvana  i  štetna upotreba alkohola . Ova ponašanja mogu dovesti do povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, visokog holesterola, prekomerne težine i gojaznosti, što se zauzvrat može meriti kako bi se procenio rizik pojedinca od razvoja  kardiovaskularnih bolesti .

Rešavanje samo jednog faktora rizika, kao što je više vežbanja, pomoći će, ali da biste značajno smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti (KVB), važno je da sagledate svoj način života u celini. Ako već živite sa KVB,  održavanje zdravlja i aktivnosti  može vam pomoći da živite duže i smanjite šanse da se stanje pogorša.

Iako individualni izbori igraju ulogu u ovim ponašanjima, vlade i kreatori politike takođe igraju važnu ulogu u osiguravanju da ljudi imaju pristup alatima koji su im potrebni za zdrav život, uključujući čist vazduh, pristupačnu zdravu hranu i dobro isplanirane urbane prostore koji podstiču aktivan način života. Zdravstvene politike koje stvaraju okruženja u kojima su zdravi izbori ne samo dostupni, već i pristupačni, su neophodne za motivisanje ljudi da usvoje i održavaju zdraviji način života.

ŠTA MOŽETE UČINITI DA SMANJITE RIZIK OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak  80% svih srčanih i moždanih udara može se sprečiti . Većinu smrtnih slučajeva usled kardiovaskularnih bolesti izazivaju faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, gojaznost ili dijabetes, koji se u velikoj meri mogu  sprečiti  ili kontrolisati konzumiranjem zdrave ishrane, redovnim vežbanjem i  izbegavanjem duvana . Takođe je veoma važno pratiti krvni pritisak, nivo holesterola i nivo šećera u krvi.

Jedite zdravu  hranu i postarajte se da vam ishrana bude uravnotežena

Zdrava, uravnotežena ishrana je ključna za održavanje zdravog srca i cirkulatornog sistema. Zdrava ishrana treba da uključuje širok izbor neprerađene i sveže hrane, uključujući dosta voća i povrća (najmanje pet porcija dnevno), integralne žitarice, orašaste plodove i hranu sa niskim sadržajem zasićenih masti, šećera i soli. Budite oprezni sa prerađenom hranom, koja često sadrži visok nivo soli, i pijte puno vode!

Održavajte zdravu telesnu težinu

Smanjenje rizika od prekomerne težine i gojaznosti obično podrazumeva smanjenje broja kalorija unetih iz masti i šećera, povećanje udela dnevnog unosa voća, povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova i redovno vežbanje. Najmanje 60 minuta vežbanja većinu dana u nedelji pomoći će vam da održite zdravu telesnu težinu.

Izbegavajte alkohol

Kao i kod duvana, ne postoji bezbedan nivo za konzumiranje  alkohola , a štetni efekti alkohola daleko nadmašuju sve potencijalne zaštitne koristi. Iako manje pijenja može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dokazi pokazuju da je idealna situacija za zdravlje da uopšte ne pijete. Čak i umereni konzumenti alkohola primećuju zdravstvene koristi kada prestanu da piju alkohol.

Upravljajte stresom

Stres može izazvati sužavanje arterija, što može povećati rizik od srčanih oboljenja, posebno kod žena. Vežbanje, duboko disanje, opuštanje mišića i odvajanje vremena za stvari koje volite su neke od stvari koje možete učiniti kako biste upravljali nivoom stresa. Ako stvari počinju da izmiču kontroli, ne bojte se da razgovarate sa nekim ili potražite stručnu pomoć.

Uzimajte lekove kako je propisano

Ako imate veći rizik od razvoja srčanih oboljenja ili moždanog udara, možda ćete morati da uzimate lekove da biste smanjili rizik. To može da uključuje statine za snižavanje nivoa holesterola u krvi, male doze aspirina za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, insulin za dijabetes i tablete za snižavanje krvnog pritiska. Uzimajte lekove koje vam je lekar prepisao i obavezno se pridržavajte svog režima.

Upoznajte znakove upozorenja

Što se pre potraži pomoć, veće su šanse za potpuni oporavak.

Upoznajte svoje brojeve

Poznavanje krvnog pritiska je važan deo očuvanja zdravlja srca. Redovno proveravanje krvnog pritiska, nivoa holesterola i nivoa šećera u krvi je važno kako bi se utvrdio i kontrolisao rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

• Upoznajte svoj krvni pritisak:  Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, jedan je od najvećih uzroka srčanog i moždanog udara. Obično nema simptome, pa je važno redovno ga proveravati i, ako je potrebno, preduzeti neophodne mere za njegovo snižavanje, što može uključivati promene u ishrani, povećanu fizičku aktivnost i lekove.
• Upoznajte svoj holesterol:  Visok nivo holesterola u krvi takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčane i moždane udare. Holesterol u krvi se obično može kontrolisati zdravom ishranom i, ako je potrebno, odgovarajućim lekovima.
• Upoznajte svoj šećer u krvi:  Dijabetes, ili visok šećer u krvi, povećava rizik od srčanog i moždanog udara, pa je važno znati svoje brojke i preduzeti sve neophodne mere predostrožnosti za kontrolu šećera u krvi ako vam lekar to prepiše.

Redovno vežbajte

Potrebno je samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pet dana u nedelji, da biste poboljšali i održali svoje zdravlje. Odrasli (starosti 18-65) i starije osobe (65+) trebalo bi da teže da obavljaju najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta ili najmanje 75 minuta fizičke aktivnosti visokog intenziteta svake nedelje. Deca i adolescenti treba da obavljaju najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti umerenog do visokog intenziteta svakog dana.

Pokušajte da vežbanje učinite redovnim delom svog života: koristite stepenice umesto lifta, izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i pešačite ostatak puta. Biti aktivan je takođe odličan način za ublažavanje stresa i kontrolu težine, što su oba faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Izbegavajte upotrebu duvana

Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca će se prepoloviti u roku od godinu dana i vremenom će se vratiti na normalan nivo. Izbegavajte okruženja ispunjena dimom: izloženost pasivnom pušenju značajno povećava rizik od srčanog udara. Svi oblici duvana su štetni i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Ako imate problema sa prestankom pušenja, razgovarajte sa svojim lekarom o razvoju prilagođenog plana koji odgovara vašim potrebama.

World Heart Day