Сваке године, 31. маја, обележава се Светски дан без дуванског дима како би се подигла свест јавности о разорним здравственим, друштвеним и економским последицама пушења и појачали напори који би резултирали престанком пушења.
Светска здравствена организација (СЗО) 31. маја 2022. године спроводи глобалну кампању за Светски дан без дувана „Дуван: претња нашој животној средини.“ Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја, производње, дистрибуције и отпада.
Кампања ће такође имати за циљ да разоткрије напоре дуванске индустрије да „озелени” своју репутацију и производе, тако што ће се пласирати као еколошки прихватљиви.
Са годишњим доприносом гасова стаклене баште од 84 мегатона еквивалента угљен-диоксида, дуванска индустрија доприноси климатским променама и смањује отпорност на климу, расипајући ресурсе и оштећујући екосистеме. Сваке године се уништи око 3,5 милиона хектара земље за узгој дувана. Узгајање дувана доприноси крчењу шума, посебно у земљама у развоју. Крчење шума за плантаже дувана промовише деградацију земљишта и „недостатак приноса“ или способност земљишта да подржи раст било којег другог усева или вегетације. Утицај употребе дувана на животну средину додаје непотребан притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно опасно за земље у развоју, јер се тамо дешава највећи део производње дувана. Оптерећење животне средине пада на земље које су најмање способне да се носе са тим, а профит остварују транс-националне дуванске компаније које се налазе у земљама са вишим приходима.
Око 90% укупне производње дувана концентрисано је у земљама у развоју, дуван има изузетно неуједначен утицај на различите социо-економске групе. У земљама са ниским и средњим дохотком, многи фармери и владини званичници виде дуван као новчану културу која може да генерише економски раст, међутим, краткорочне новчане користи од усева надокнађују се дугорочним последицама повећане несигурности хране, чести стални дугови фармера, болести и сиромаштво међу радницима на фармама и распрострањена штета по животну средину у земљама са ниским и средњим приходима.
Дуванска индустрија је такође уложила велика средства у „зелено прање“ својих активности штетних по животну средину пријављивањем утицаја на животну средину и финансирањем пројеката и организација корпоративне друштвене одговорности за животну средину. Њихова димна завеса може да функционише само због недостатка објективних података, као и због ограниченог и недоследног законодавства на међународном и локалном нивоу.
Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну полугу за постизање свих циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем.
Кампања позива владе и креаторе политике да појачају законодавство, укључујући имплементацију и јачање постојећих шема како би произвођачи постали одговорни за еколошке и економске трошкове отпада од дуванских производа.
600.000.000
Дрвеће посечено за прављење цигарета
84,000,000
Тоне емисије ЦО2 испуштене у ваздух што подиже глобалну температуру
22.000.000.000
Литара воде која се користи за прављење цигарета
Извори:
https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022
https://www.who.int/news/item/13-12-2021-protect-the-environment-world-no-tobacco-day-2022-will-give-you-one-more-reason-to-quit