Март – месец борбе против рака: превенција и рана дијагностика малигних тумора

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да у свету са дијагнозом  малигних тумора која је постављена током протеклих пет година живи 53,5 милиона људи. Током живота једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

 

Глобално оптерећење раком у свету 

Према проценама, у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, мање преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

 

Водеће локализације рака у свету 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола. 

Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету, затим рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола.

Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, рак простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у  оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.

Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак грлића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%). 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.

До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти: у развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, али овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.

 

Превенција и рано откривање

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. 

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, орофарингса и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце. 

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. 

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%). 

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованима (3,4%) и ванградским становништвом (3,8%).

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.

 

Рано откривање 

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали. 

Кључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

  • Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.
  • Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.
  • Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.
  • Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. 

Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

 

Више информација на:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf

https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing–amidst-mounting-need-for-services

https://gco.iarc.fr/en

                                     

 

 

 

 

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *