Недеља превенције повреда у саобраћају обележава се сваке године, последње недеље априла, са циљем подизања свести о значају превенције повређивања у саобраћају. Саобраћајни трауматизам са својим последицама, односно високом стопом смртности, повређивања и инвалидитетом, представља оптерећење целог друштва, а не само система здравствене заштите.
Према подацима Светске здравствене организације повреде у саобраћају, са преко 1.500.000 умрлих и више десетина милиона повређених годишње, један су од водећих узрока превременог умирања у свим земљама света. Деца и млади су посебно рањива категорија учесника у саобраћају, јер је у овом узрасту саобраћајни трауматизам водећи узрок смрти и инвалидности.
Како истиче Агенција за безбедност саобраћаја у Србији се у 2020. години догодило 459 саобраћајних незгода са погинулим лицима, у којима су погинула укупно 492 лица. Догодило се 11.849 саобраћајних незгода са повређеним лицима. Тешке телесне повреде задобило је 2.953 лица, а 14.297 лица је задобило лаке телесне повреде.
Посматрано по својствима, највећи удео у броју погинулих лица у 2020. години имају возачи моторних возила (48%), затим следе пешаци (26%), путници (17%) и возачи бицикала (8%). Највише повређених лица било је у својству возача моторног возила (48%), затим у својству путника (32%), пешака (12%) и возача бицикла (8%). Највише погинулих возача било је из старосне групе 15-30 година, а затим из старосне групе 31-44 године. Највише погинулих путника припада старосној групи 15-30 година. Међу погинулим пешацима највише су заступљена лица старости 65+. У саобраћајним незгодама са погинулим лицима највише је било возача који возачку дозволу поседују до две године.
Током 2020. године у болницама Златиборског окрука хоспитализовано је 211-оро деце услед трауматизма, од којих је 14.2% означено као саобраћајни (табела 1).
Табела 1. Саобраћајни трауматизам на територији Златиборског округа
Извор података: Извештај о хоспитализацији, ЗЗЈЗ Ужице
Главни узроци саобраћајних несрећа су:
- неприлагођена брзина,
- непоштовање саобраћајних прописа,
- невезивање сигурносних појасева,
- употреба алкохола.
Мере безбедног понашања у саобраћају су:
- Везивање сигурносног појаса за све учеснике у саобраћају и путнике у возилима смањује ризик од тешких повреда за око 40-60%.
- Употреба дечијих аутоседишта – седишта за бебе, малу децу и старију децу веома су ефикасна у превенцији смртних исхода у својству путника у возилима. Правилно коришћена аутоседишта смањују стопу смртности приликом судара возила од 71% (одојчад) и 54% (мала деца).
- Прилагођена брзина кретања – смањење просечне брзине од 5% може да доведе до смањења броја укупних судара за чак 30%.
- Забрана коришћења мобилних телефона у току вожње – коришћењем мобилног телефона у току вожње пажња се смањује за 50%.
- Забрана вожње у алкохолисаном стању – вожња у пијаном стању повећава ризик од судара, као и вероватноћу смртног исхода или озбиљне повреде. Усвајањем закона који забрањује вожњу у алкохолисаном стању може да се смањи број смртних исхода на путевима за 20%.
- Приликом вожње бицикла и мотора обавезна је заштитна кацига – кацига смањује ризик од настанка смртног исхода за 40%.
- Улицу не прелазити ван пешачког прелаза или када је на семафору црвено светло.
Корисни линкови:
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/road-traffic-injuries
https://www.abs.gov.rs