Ove, 2023. godine, tema Svetskog dana borbe protiv raka jajnika je „Ni jedna žena ne ostaje iza“
Svetski dan borbe protiv raka jajnika obeležava se ove godine sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na ovaj najsmrtonosniji ginekološki kancer. Poruka da je redovan ginekološki pregled najbolja zaštita, ključna je u kampanji koja prati obeležavanje ovog datuma. Koliko je ovo važna poruka i koliko je značajno apelovati na redovne kontrole, govore i podaci o broju obolelih i žena koje, zbog ove bolesti, izgube život.
Svake godine u svetu se registruje 250.000 novih slučajeva obolelih od raka jajnika, a 140 000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću, dok u Srbiji od raka jajnika godišnje oboli 800 žena, a 450 umre.
Rak jajnika (karcinom ovarijuma) je maligni (zloćudni) tumor lokalizovan na tkivu jajnika. Najčešće se javlja nakon 35. godine života. Brojne su teorije o nastanku karcinoma jajnika, ali najverovatnije ova bolest nastaje kao posledica više udruženih faktora rizika.
Među faktorima koji imaju uticaj na nastanak raka jajnika važni su:
- godine života → rizik se povećava sa godinama i najveći je posle 50. godine,
- prethodne maligne bolesti → rak dojke, jajnika ili materice u familiji upućuju na povećan rizik (BRCA 1 i BRCA 2 geni prisutni kod 10-15% karcinoma),
- rizik je veći kod žena koje nisu rađale, koje su rodile u kasnijoj životnoj dobi, i kod onih sa kasnijom menopauzom,
- uticaj hormona → upotreba oralne hormonske kontracepcije smanjuje rizik po istom principu kao i trudnoća (žene koje su rađale više puta, ređe oboljevaju),
- neodgovorna i neadekvatna ishrana koja vodi u gojaznost, povećava rizik za nastanak bolesti,
Većina pacijentkinja, preko 70% slučajeva, dolazi na prvi pregled u uznapredovanom stadijumu bolesti, jer tumori jajnika i kada dosegnu znatnu veličinu obično ne prave smetnje ili su one sasvim neznatne, te se iz tog razloga u anglo-saksonskoj literaturi karcinom jajnika sa pravom naziva – „silent killer“- tihi ubica.
Najčešći simptomi karcinoma jajnika su:
- muka i tup bol u donjem delu stomaka,
- smetnje u ishrani i varenju, nadutost i povećanje obima stomaka,
- opstipacija i bolnost prilikom velike nužde,
- slabost, malaksalost, gubitak apetita,
- krvarenje u postmenopauzi i neuredna krvarenja u reproduktivnoj dobi.
Šta možete učiniti da smanjite rizik za nastanak raka jajnika?
Ne postoji poznat način da se spreči ova bolest, ali određeni postupci su povezani sa manjom šansom za dobijanje raka jajnika. Tu spadaju:
- Upotreba pilula za kontrolu rađanja (pet ili više godina).
- Podvezivanje jajovoda (vezivanje jajovoda), uklanjanja oba jajnika ili histerektomija (operacija u kojoj se uklanja materica, a ponekad i grlić materice).
- Porođaj
- Dojenje → neke studije sugerišu da žene koje doje godinu dana ili više, mogu imati skromno smanjen rizik od nastanka raka jajnika.
Šta možete da uradite da na vreme otkrijete rak jajnika?
Obratite pažnju na svoje telo i ukoliko primetite bilo kakve promene u svom telu koje nisu normalne za vas i mogu biti znak raka jajnika, razgovarajte sa svojim lekarom o tome. Pitajte svog lekara da li treba da uradite dijagnostički test, kao što je rektovaginalni pregled karlice, transvaginalni ultrazvuk ili CA-125 krvni test ako imate bilo kakve neobjašnjive znake ili simptome raka jajnika. Ovi testovi ponekad pomažu da se otkrije ili isključi rak jajnika.
Prevencija je najbolji način da se karcinom jajnika otkrije na vreme i zato redovni pregledi i edukacija imaju presudan značaj. Od ključne važnosti za sve obolele od ove vrste karcinoma je i dostupnost inovativnih terapija, u čemu najveću ulogu imaju zdravstvene institucije.