Svetski dan hrane – 16. oktobar 2024. Oktobar – mesec pravilne ishrane

                                           „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”

Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan Svetskog dana hrane je: „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan”.

Hrana je osnovna ljudska potreba i pravo definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

I pored razvoja poljoprivredne proizvodnje u cilju obezbeđenja dovoljnih količina hrane zadovoljavajućeg kvaliteta, skoro 800 miliona ljudi širom sveta suočava se sa glađu zbog ratnih sukoba, nepovoljnih vremenskih uslova i siromaštva.

Kada govorimo o pravu na hranu, govorimo o pravu na dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne hrane koja treba da obezbedi osnovne energetske i nutritivne potrebe kako bi se zadovoljili osnovni principi pravilne ishrane, redovni obroci i raznovrsnost, odnosno zastupljenost namirnica iz svih grupa u dovoljnim količinama. Nasuprot tome, nepravilna ishrana u vidu preskakanja obroka tokom dana i unosa hrane velike energetske a male nutritivne vrednosti, u osnovi je nastanka brojnih hroničnih nezaraznih bolesti (prekomerne težine i gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, različitih malignih bolesti).

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i ove godine u mesecu u kojem se obeležava Svetski dan hrane podseća na značaj pravilne ishrane za očuvanje i unapređenje zdravlja. Osnovni principi pravilne ishrane su redovnost obroka tokom dana, pravilan izbor namirnica koje koristimo u svojoj ishrani, način njihove pripreme, ali i količina pojedinih namirnica koje svakodnevno koristimo.

Ključne činjenice i izazovi

• Skoro četvrtina dece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu telesnu težinu za svoj uzrast.
• Skoro tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.
• Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.
• Jedan od glavnih uzroka gladi u svetu su oružani sukobi – samo u 2023. godini u 20 zemalja u svetu 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.
• Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.
• Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
• Klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima.
• Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 000 ljudi izgubi život od posledica unosa zdravstveno neispravne hrane.

Šta svako od nas može da uradi?

• Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju

Prednost treba da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije.

• Usvojite zdrave navike

Primenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se pravilno hrane.

• Podržite bilošku raznovrsnost

Povećajte i podržite organsku poljoprivredu, zaštitite useve od štetočina, obnovite ribarstvo i ekosistem.

• Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite

1. Održavajte higijenu

• Obavezno perite ruke sapunom i vodom pre i tokom pripreme hrane.
• Operite ruke sapunom i toplom vodom posle upotrebe toaleta.
• Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.
• Zaštitite namirnice od insekata i glodara.

Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.

2. Odvojte sveže od kuvanog

• Uvek odvojite meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.
• Za pripremu svežih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.
• Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.

Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3. Kuvajte dovoljno dugo

• Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.
• Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70 °C. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti.
• Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.

Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70 °C čini hranu bezbednijom za upotrebu.

4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

• Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
• Sve sveže i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5 °C).
• Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u frižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.

Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5 °C ili preko 60 °C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.

5. Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice

• Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.
• Birajte sveže namirnice.
• Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne tekuće vode pre čišćenja i upotrebe.
• Proverite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.

Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme, oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.

• Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama

Deklaracija vam daje korisne informacije o proizvodu, njegovoj energetskoj vrednosti, sadržaju ukupnih i zasićenih masti, sadržaju i vrsti ugljenih hidrata, sadržaju proteina, vlaknima, količini soli, alergenima, aditivima i drugim sastojcima.

• Podržite lokalne proizvođače hrane

Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i nutritivno vredniji tokom letnjih meseci, u sezoni u kojoj uspevaju, iako se mogu nabaviti i tokom zime.

• Ne bacajte hranu – smanjite otpad od hrane

Planirajte obroke unapred i pripremite onoliko koliko možete da pojedete. Ostatke hrane donirajte narodnim kuhinjama ili ih iskoristitie za pravljenje komposta.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na informisanje i edukaciju stanovništva, a posebno dece i mladih u cilju sticanja znanja, formiranja ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa ishranom. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravo na hranu da ima svako – pokaži kako” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovana i predavanja, tribine i izložbe.

Više informacija dostupno je na sledećim linkovima:

Pravilna ishrana – brošura

Vodič za čuvanje namirnica – brošura

Otpad od hrane u brojkama – liflet