Nedelja prevencije povreda u saobraćaju obeležava se svake godine, poslednje nedelje aprila, sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije povređivanja u saobraćaju. Saobraćajni traumatizam sa svojim posledicama, odnosno visokom stopom smrtnosti, povređivanja i invaliditetom, predstavlja opterećenje celog društva, a ne samo sistema zdravstvene zaštite.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije povrede u saobraćaju, sa preko 1.500.000 umrlih i više desetina miliona povređenih godišnje, jedan su od vodećih uzroka prevremenog umiranja u svim zemljama sveta. Deca i mladi su posebno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, jer je u ovom uzrastu saobraćajni traumatizam vodeći uzrok smrti i invalidnosti.
Kako ističe Agencija za bezbednost saobraćaja u Srbiji se u 2020. godini dogodilo 459 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, u kojima su poginula ukupno 492 lica. Dogodilo se 11.849 saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima. Teške telesne povrede zadobilo je 2.953 lica, a 14.297 lica je zadobilo lake telesne povrede.
Posmatrano po svojstvima, najveći udeo u broju poginulih lica u 2020. godini imaju vozači motornih vozila (48%), zatim slede pešaci (26%), putnici (17%) i vozači bicikala (8%). Najviše povređenih lica bilo je u svojstvu vozača motornog vozila (48%), zatim u svojstvu putnika (32%), pešaka (12%) i vozača bicikla (8%). Najviše poginulih vozača bilo je iz starosne grupe 15-30 godina, a zatim iz starosne grupe 31-44 godine. Najviše poginulih putnika pripada starosnoj grupi 15-30 godina. Među poginulim pešacima najviše su zastupljena lica starosti 65+. U saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima najviše je bilo vozača koji vozačku dozvolu poseduju do dve godine.
Tokom 2020. godine u bolnicama Zlatiborskog okruka hospitalizovano je 211-oro dece usled traumatizma, od kojih je 14.2% označeno kao saobraćajni (tabela 1).
Tabela 1. Saobraćajni traumatizam na teritoriji Zlatiborskog okruga
Izvor podataka: Izveštaj o hospitalizaciji, ZZJZ Užice
Glavni uzroci saobraćajnih nesreća su:
- neprilagođena brzina,
- nepoštovanje saobraćajnih propisa,
- nevezivanje sigurnosnih pojaseva,
- upotreba alkohola.
Mere bezbednog ponašanja u saobraćaju su:
- Vezivanje sigurnosnog pojasa za sve učesnike u saobraćaju i putnike u vozilima smanjuje rizik od teških povreda za oko 40-60%.
- Upotreba dečijih autosedišta – sedišta za bebe, malu decu i stariju decu veoma su efikasna u prevenciji smrtnih ishoda u svojstvu putnika u vozilima. Pravilno korišćena autosedišta smanjuju stopu smrtnosti prilikom sudara vozila od 71% (odojčad) i 54% (mala deca).
- Prilagođena brzina kretanja – smanjenje prosečne brzine od 5% može da dovede do smanjenja broja ukupnih sudara za čak 30%.
- Zabrana korišćenja mobilnih telefona u toku vožnje – korišćenjem mobilnog telefona u toku vožnje pažnja se smanjuje za 50%.
- Zabrana vožnje u alkoholisanom stanju – vožnja u pijanom stanju povećava rizik od sudara, kao i verovatnoću smrtnog ishoda ili ozbiljne povrede. Usvajanjem zakona koji zabranjuje vožnju u alkoholisanom stanju može da se smanji broj smrtnih ishoda na putevima za 20%.
- Prilikom vožnje bicikla i motora obavezna je zaštitna kaciga – kaciga smanjuje rizik od nastanka smrtnog ishoda za 40%.
- Ulicu ne prelaziti van pešačkog prelaza ili kada je na semaforu crveno svetlo.
Korisni linkovi:
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/road-traffic-injuries
https://www.abs.gov.rs