Svetski dan borbe protiv gojaznosti, 4. mart 2024. „Hajde da razgovaramo o gojaznosti i …”

Epidemija gojaznosti jedan je od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u svetu. Globalno, gojaznost predstavlja uzrok više od milion smrtnih ishoda godišnje, a procenjuje se da pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam ili siromaštvo iziskujući visoke troškove zdravstvene zaštite. 

Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana. Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50% odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna. Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su i kod 20–30% dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski. Oko 60–85% gojazne dece školskog pretpubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija – povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2), te endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja. 

Pored posledica po fizičko zdravlje koje se ogledaju u nizu hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznost ima i druge značajne posledice: gojazne osobe su češće depresivne, imaju manje samopouzdanja i često su socijalno stigmatizovane. Značajne su i ekonomske posledice gojaznosti koje se ogledaju u visokim i često neproporcionalnim troškovima zdravstvene zaštite i visokom procentu odsustva sa posla zbog bolovanja kao posledica zdravstvenih problema u čijoj osnovi leži gojaznost kao uzročni ili faktor rizika. 

Svetski dan borbe protiv gojaznosti prvi put je obeležen 4. marta 2020. godine sa ciljem podizanja svesti javnosti o rasprostranjenosti ovog problema, boljeg razumevanja uzroka i posledica i pozivanja na akciju svih sektora koji mogu da doprinesu rešavanju ovog javnozdravstvenog problema s obzirom da je gojaznost rezultat složene interakcije bioloških, genetskih, faktora životne sredine i psihosocijalnih faktora. Ove godine ovaj dan se obeležava pod sloganom „Hajde da razgovaramo o ogojaznosti i …”. 

Prevencija i lečenje gojaznosti podrazumevaju multidisciplinarni pristup zdravstvenog sektora, uz istovremeno delovanje svih drugih sektora države i civilnog društva u promociji zdravih stilova života i podizanju svesti stanovništva o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti. Nacionalnim programom prevencije gojaznosti kod dece i odraslih predviđene su sledeće prioritetne oblasti za akciju do 2025. godine: promocija zdravlja i prevencija prekomerne uhranjenosti i gojaznosti, reorijentacija usluga zdravstvene zaštite ka prevenciji i jačanje nadzora, praćenja, evaluacije i istraživanja.

Jedna od najznačajnijih mera prevencije jeste edukacija u oblasti ishrane. U okviru nacionalnih programa promocije i prevencije koje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kontinuirano sprovodi od 2002. godine, poseban deo čini edukacija u vezi sa principima pravilne ishrane i to pre svega u okviru preventivnih programa namenjenih posebno osetljivim grupama. Edukativne aktivnosti se realizuju u vidu predavanja i radionica, a promocija pravilne ishrane sastavni je deo kampanja kojima se tokom godine obeležavaju važni datumi u Kalendaru javnog zdravlja: u okviru kampanje „Oktobar – mesec pravilne ishrane” i obeležavanjem Svetskog dana hrane 16. oktobra, kada sve edukativne i promotivne aktivnosti bivaju intenzivirane.

Idealna težina -mit ili stvarnost

Više podataka u vezi sa gojaznošću u Srbiji dostupno je na veb-stranici:

https://data.worldobesity.org/country/serbia-188/#data_overview 

Istraživanje  ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta realizovano je tokom školske 2021/2022. godine u 101 osnovnoj i srednjoj školi, a anketirana su  ukupno 3962 učenika V i VII razreda osnovnih i I razreda srednjih škola. Dve trećine anketiranih (69,1%) spada u grupu normalno uhranjenih, 15,8% je prekomerno uhranjeno (20,6% dečaka i 11,8% devojčica), dok je 3% adolescenata klasifikovano kao gojazno (4,2% dečaka, 2% devojčica):

(https://www.batut.org.rs/download/publikacije/IstrazivanjeHBSC2022.pdf )  

Više o navikama u ishrani adolescenata u Srbiji pročitajte ovde: https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/ishranaAdolescenti.pdf 

Vebinar posvećen obeležavanju Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, namenjen pre svega lekarima opšte prakse ali i drugim profesionalcima koji se bave terapijom prekomerne težine, biće održan u ponedeljak, 4. marta od 18 do 20 sati po srednjeevropskom vremenu. Registracija je dostupna na sledećem linku:

https://us02web.zoom.us/webinar/register/WN_y8-DgRp6ScOk82wJIzuQOA#/registration   

                                                                           

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *