Nedelja prevencije povreda u saobraćaju obeležava se svake godine, poslednje nedelje aprila, sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije povređivanja u saobraćaju. Saobraćajni traumatizam sa svojim posledicama, odnosno visokom stopom smrtnosti, povređivanja i invaliditetom, predstavlja opterećenje celog društva, a ne samo sistema zdravstvene zaštite. Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je bitna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti (kao što su kardiovaskularne, maligne bolesti i sl.).
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije povrede u saobraćaju, sa preko 1.500.000 umrlih i više desetina miliona povređenih godišnje, jedan su od vodećih uzroka prevremenog umiranja u svim zemljama sveta. Gotovo polovinu poginulih na putevima čine pešaci, biciklisti i motociklisti.
U proteklih pet godina, u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama na putevima, skoro 2 700 ljudi izgubilo život, a gotovo 98 000 je zadobilo lakše ili teže telesne povrede.
Posmatrano po svojstvima, najveći udeo u broju poginulih lica u 2020. godini imaju vozači motornih vozila (48%), zatim slede pešaci (26%), putnici (17%) i vozači bicikala (8%). Najviše povređenih lica bilo je u svojstvu vozača motornog vozila (48%), zatim u svojstvu putnika (32%), pešaka (12%) i vozača bicikla (8%).
Glavni uzroci saobraćajnih nesreća su:
- neprilagođena brzina,
- nepoštovanje saobraćajnih propisa,
- nevezivanje sigurnosnih pojaseva,
- upotreba alkohola.
Mere bezbednog ponašanja u saobraćaju su:
- Vezivanje sigurnosnog pojasa za sve učesnike u saobraćaju i putnike u vozilima smanjuje rizik od teških povreda za oko 40-60%.
- Upotreba dečijih autosedišta – sedišta za bebe, malu decu i stariju decu veoma su efikasna u prevenciji smrtnih ishoda u svojstvu putnika u vozilima. Pravilno korišćena autosedišta smanjuju stopu smrtnosti prilikom sudara vozila od 71% (odojčad) i 54% (mala deca).
- Prilagođena brzina kretanja – smanjenje prosečne brzine od 5% može da dovede do smanjenja broja ukupnih sudara za čak 30%.
- Zabrana korišćenja mobilnih telefona u toku vožnje – korišćenjem mobilnog telefona u toku vožnje pažnja se smanjuje za 50%.
- Zabrana vožnje u alkoholisanom stanju – vožnja u pijanom stanju povećava rizik od sudara, kao i verovatnoću smrtnog ishoda ili ozbiljne povrede. Usvajanjem zakona koji zabranjuje vožnju u alkoholisanom stanju može da se smanji broj smrtnih ishoda na putevima za 20%.
- Prilikom vožnje bicikla i motora obavezna je zaštitna kaciga – kaciga smanjuje rizik od nastanka smrtnog ishoda za 40%.
- Ulicu ne prelaziti van pešačkog prelaza ili kada je na semaforu crveno svetlo.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS, Pregledni izveštaj, Bezbednost pešaka u saobraćaju, 2022) među poginulim pešacima najviše su zastupljena lica starija od 65 godina (53%). Oko dve trećine poginulih pešaka (62%) su muškog pola. Pešaci najviše smrtno stradaju u vreme “prvog mraka“ i u vreme sumraka. Najviše saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim pešacima se dogodi u periodu između 18 i 19 časa. Najveći broj pešaka (93%) nastrada u naselju. Van raskrsnica pogine 67% pešaka, dok u raskrsnicama pogine 33%. Kao glavni faktori koji doprinose stradanju pešaka navode se preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača (usled neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta), kao i neoprezno stupanje na kolovoz pešaka (a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini), ali i tamna odeća pešaka.
Deca i mladi su posebno ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, jer je u ovom uzrastu saobraćajni traumatizam vodeći uzrok smrti i invalidnosti. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS, Pregledni izveštaj, Analiza stradanja dece u periodu 2018-2022. godine) u Srbiji u proseku godišnje, život izgubi oko 12 i bude povređeno oko 1.360 (oko 170 teških telesnih povreda i 1.190 lakših telesnih povreda) dece u saobraćajnim nezgodama. Drugim rečima, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. U putničkim vozilima (vozač i putnik) smrtno strada 46%, teške telesne povrede zadobije 27% i lake telesne povrede zadobije 56% dece. Od ukupnog broja smrtno stradale dece 40% život izgubi kao pešak, 48% zadobije teške telesne povrede i 31% zadobije lake telesne povrede. Analizirajući broj povređene dece u saobraćaju u zavisnosti od uzrasta može se uočiti da se broj povređene dece povećava sa svakom godinom starosti deteta, tako da je najviše povređene dece među četrnaestogodišnjacima. Zabrinjavajuće je da deca u manjem procentu od odraslih pešaka prelaze kolovoz na pešačkom prelazu, i to svega 71,6%.
Tokom 2020. godine u bolnicama Zlatiborskog okruka hospitalizovano je 211-oro dece usled traumatizma, od kojih je 14.2% označeno kao saobraćajni (tabela 1).
Tabela 1. Saobraćajni traumatizam na teritoriji Zlatiborskog okruga
Izvor podataka: Izveštaj o hospitalizaciji, ZZJZ Užice
Na teritoriji Zlatiborskog okruga, u periodu 2006-2020. godine, na žalost od posledica saobraćajnog traumatizma stradalo je 16-toro dece – preko polovine (68.75%) na teritoriji Grada Užica (tabela 2).
Tabela 2. Deca stradala usled saobraćajnog traumatizma na teritoriji Zlatiborskog okruga u periodu 2006-2020. godine
Najvažnije činjenice o stradanju mladih u Republici Srbiji:
-U proseku, godišnje pogine oko 100 i bude povređeno više od 6.100 mladih u saobraćaju;
– U proseku, svaki četvrti dan jedno mlado lice pogine i svakog dana se povredi 16 mladih lica. Osim toga, svaki drugi poginuli motociklista je mlad, kao i svaki treći poginuli putnik i svaki peti poginuli vozač u putničkom automobilu;
– Najugroženiji su mladi muškarci starosne grupe od 25 do 30 godina;
– Mladi vozači su najugroženiji u 1. godini vozačkog staža;
– Svaki četvrti poginuli mladi vozač nema vozačku dozvolu;
– Najveći broj mladih vozača pogine u putničkom vozilu (56%) i na motociklu (32%);
– Muška populacija mladih je najugroženija u sva tri svojstva (u svojstvu vozača, putnika i pešaka);
– Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u kojima su učestvovali mladi (u bilo kom svojstvu) u čak 80% saobraćajnih nezgoda jedan od vozača bio je mladi vozač;
– Najviše mladih lica pogine u saobraćajnim nezgodama u kojima učestvuje samo jedno vozilo, skoro polovina (45%);
– Posebno se izdvaja grupa uticajnih faktora preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača, koja je zabeležena u 71% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i 69% saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima;
– Najveći broj mladih smrtno strada u saobraćaju u letnjim mesecima, u junu i julu;
– Najveći broj saobraćajnih nezgoda u kojima je bar jedan učesnik bilo mlado lice, dogodio se vikendom: subotom i nedeljom;
– Najviše poginulih mladih bude noću između 23. časa i 24 časa posle ponoći;
– Najviše mladih pogine na državnim putevima van naselja, a najviše bude povređeno na opštinskim putevima u naselju.
Saveti i preporuke za unapređenje bezbednosti pešaka (Izvor: ABS, Pregledni izveštaj, Bezbednost pešaka u saobraćaju, 2022)
Za pešake:
– Krećite se trotoarom ili drugom površinom namenjenom za kretanje pešaka, ukoliko ih ima duž puta.
– Na putu koji nema trotoara ili drugu površinu za kretanje pešaka, i prinuđeni ste da se krećete kolovozom, krećite se što bliže ivici kolovoza (na putu van naselja uz levu ivicu kolovoza). Pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).
– Kada se krećete kolovozom u grupi pešaka, obavezno se krećite jedan iza drugog, osim kada vodite sa sobom dete mlađe od sedam godina. U tom slučaju dete vodite tako da bude bliže ivici kolovoza.
– Kolona pešaka koja se kolovozom kreće pod kontrolom vodiča (organizovana kolona pešaka) mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Organizovana kolona pešaka ne sme da onemogućava normalno odvijanje saobraćaja niti da bude duža od 100 metara. Ukoliko se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka, odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara.
– Na putu koji nema trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, pešaci mogu koristiti za kretanje kolovoz u širini najviše do jednog metra, računajući od ivice kolovoza.
– Nemojte iznenada stupati na kolovoz.
– Pre stupanja na kolovoz, dobro obratite pažnju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje Vam se približava i prethodno se uverite da stupanjem na kolovoz ne ugrožavate svoju ili tuđu bezbednost.
– Budite oprezni kada put delite sa vozilima. Uvek krenite od pretpostavke da Vas vozač nailazećeg vozila nije uočio (vozač može biti umoran, pod dejstvom alkohola, droga, ili jednostavno može da ima problema sa vidom).
– Kolovoz i biciklističku stazu prelazite pažljivo i najkraćim putem.
– Prilikom prelaska preko kolovoza nikako ne smete da upotrebljavate mobilni telefon niti da koristite slušalice na ušima, odnosno uređaje koji odvlače pažnju i ometaju oči i uši da registruju opasne situacije u saobraćaju.
– Ukoliko u blizini (manje od 100 metara) postoji obeležen pešački prelaz, izgrađen prelaz ili prolaz za pešake, obavezno se pri prelaženju puta krećite tim prelazom.
– Pre stupanja na pešački prelaz obavezno se prethodno uverite da možete da pređete na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožavate bezbednost saobraćaja.
– Trudite se da kad god je to moguće ostvarite komunikaciju sa vozačem “oči u oči“, pre nego što stupite na kolovoz.
– Trudite se da kolovoz prelazite na lokacijama gde vozači očekuju prisustvo pešaka na kolovozu. Najčešće su to raskrsnice.
– Ukoliko u blizini nema raskrsnica i obeleženih pešačkih prelaza, pronađite dobro osvetljena mesta gde ćete oprezno, bez ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, preći kolovoz.
– Ukoliko prelazite kolovoz ispred ili iza zaustavljenog vozila na kolovozu (putnički automobil, a posebno vozila većih gabarita – autobus ili kamion), imajte u vidu da Vas vozač nailazećeg vozila možda neće uočiti od zaustavljenog vozila. Ova preporuka se posebno odnosi na zone autobuskih stajališta i na decu pešake, odnosno pešake nižeg rasta.
– Ne smete se kretati po kolovozu autoputa ili motoputa.
– Budite vidljivi. Ukoliko se krećete putem u noćnim uslovima, nosite svetlu odeću i na sebi obavezno imajte retroreflektujuće materijale ili nosite uključenu lampu (ovo se posebno odnosi na puteve van naselja).
– Kada prelazite kolovoz na zeleno svetlo semafora, prelazite pažljivo, posebno obratite pažnju na vozila koja u raskrsnicu ulaze iz bočnih pravaca i skreću u raskrsnici.
– Izbegavajte da se krećete u saobraćaju kada ste pod dejstvom alkohola i droga, jer utiču na Vašu pažnju, procenu i koordinaciju.
– Ukoliko ste stariji od 65 godina, redovno kontrolišite svoje zdravstveno stanje i imajte u vidu da su Vaše psihomotorne sposobnosti oslabljene. Birajte pogodne lokacije za bezbedan prelazak kolovoza (semaforizovani pešački prelazi, dobro osvetljene lokacije, uski kolovozi ili kolovozi sa razdelnim ostrvima gde možete bezbedno zastati i pažljivo proceniti situaciju u saobraćaju i sl.).
– Pešak koji gura ručna kolica, bicikl, moped ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Za vozače:
– Vozite pažljivo, jer pešaka ima svuda.
– Ponekad je veoma teško uočiti pešaka na kolovozu. Posebno vodite računa o pešacima u noćnim uslovima, u vreme sumraka i loših vremenskih uslova (kiša, magla, poledica, put se pruža u krivini i sl.).
– Vozite pažljivo u zoni pešačkih prelaza, nekada pešaci iznenada stupe na kolovoz u blizini pešačkog prelaza, ne obraćajaući pažnju na nailazeća vozila.
– Često druga zaustavljena vozila, mogu ometati pravovremeno uočavanje pešaka koji je započeo prelazak kolovoza.
– Poštujte ograničenja brzine. Usporite u zonama povećane kocentracije pešaka (centar naselja i objekti atrakcije, zone škola, starački domovi, hipermarketi, domovi zdravlja i sl.).
– Nemojte nikada voziti pod dejstvom alkohola i/ili droga.
– Izbegavajte da vozite kada ste umorni i razdražljivi.
– Posebnu pažnju obratite kada su deca i starija lica na kolovozu i u blizini ivice kolovoza.
– Kada skrećete u raskrsnici obratite pažnju na pešake i propustite ih da pređu preko kolovoza.
– Po mogućstvu, upravljajte vozilima koja su posebno tehnički opremljena i projektovana da u slučaju saobraćajnih nezgoda sa pešacima posledice sudara budu što manje.
– Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz.
– Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.
– Ukoliko su pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko – protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.
O bezbednom upravljanju dvotočkašima možete saznati u tekstovima „Bezbedni na motociklu“, „Bezbedni na biciklu“, „Bezbedni na električnom trotinetu“.